osnovna škola sveti sava vladicin han vladicin han

Погледајте ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017), члан 12. Ова тематика укључена у основним одредбама закона. Овај извор може бити од користи.

УВОДНА НАПОМЕНА
Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама је динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.
Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у различитим ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и задатака, неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.

Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања у Републици Србији, су:
1) компетенција за учење;
2) одговорно учешће у демократском друштву;
3) естетичка компетенција;
4) комуникација;
5) одговоран однос према околини;
6) одговоран однос према здрављу;
7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву;
8) рад са подацима и информацијама;
9) решавање проблема;
10) сарадња;
11) дигитална компетенција.

1) Компетенција за учење
Учење је процес стицања знања и вештина, развијања свести и ставова неопходних за лични и професионални развој и активно учешће у друштвеном животу. Способност за целоживотно учење обухвата све компетенције које се стичу образовањем. Компетенција за учење основа је целоживотног учења. Ученик треба да буде оспособљен и мотивисан да схвати значај учења; изабере одговарајуће методе; прати сопствени напредак током учења и усмерава учење у складу са намерама и циљем који има. Ученик стиче нова знања и вештине, примењујући претходно учење и ваншколско искуство. Развија свест и о стваралачкој природи учења. Истрајан је и превазилази тешкоће у учењу.
• Има позитиван и одговоран однос према учењу.
• Мотивисан је и оспособљен да самостално планира, организује, спроводи и вреднује учење; разликује битно од небитног, изражава и образлаже идеје.
• Користи различите изворе информација и има критички однос према њима.
• Примењује одговарајуће начине учења у складу са циљевима, садржајем, интересовањима, условима и временом.
• Способан је да самостално и у сарадњи са другима истражује, открива и повезује нова знања; користи могућности ваншколског учења; негује и развија лична интересовања.

2) Одговорно учешће у демократском друштву
Ученик разуме и прихвата значај принципа правде, слободе, солидарности, националне, верске, родне и етничке равноправности и одговорности – као темеља демократског друштва, активно учествујући у животу школе (одељењска заједница, вршњачки тим, ученички парламент и сл.) и заједница којима припада (нпр. породица, локална заједница) у складу са својим узрастом. Поштује и залаже се за поштовање дечјих и људских и мањинских права, као и личног и националног достојанства.Упознаје себе, развија своје друштвене улоге и јача свој идентитет, лични интегритет, самосталност, самопоуздање и позитиван однос према другима. Поштује равноправност различитих заједница, њихову традицију и културни идентитет. Одговоран је за изборе и одлуке које чини и понаша се хумано и с уважавањем према другима. Аргументовано заступа ставове и мишљења уважавајући супротна гледишта, као и усвојене процедуре доношења одлука.
• Има позитиван став према поштовању људских права и слобода.
• Зна дечја и основна људска права и одговорности, уме да препозна њихово кршење и способан је да их аргументовано брани.
• Понаша се одговорно, хумано и толерантно у друштву.
• Примењује процедуре демократског друштва у одлучивању и избору; поштује одлуке већине и уважава мишљења мањине.
• Негује своју националну културну баштину и активно учествује у интеркултуралном дијалогу.
• Промовише позитивне вредности друштва у различитим активностима (нпр. хуманитарне, еколошке, културно-уметничке акције; борба против насиља и дискриминације по било ком основу (нпр. верском, националном, родном, узрасном, етничком...); акције против болести зависности, злостављања животиња итд.).

3) Естетичка компетенција
Ученик влада основним значењем појмова култура и естетичка вредност1 . (Fus nota: 1 Појам естетско односи се на персонални, субјективни осећај (непосредни естетски доживљај), а естетичко подразумева вредности које се лако могу појмовно систематизовати.) Eстетичку вредност не везује само и искључиво за уметност, већ и за друге садржаје: природне или биологистичке (нпр. непоновљивост природе), социолошке или идеолошке (човеково деловање на природу, односи унутар заједнице), емотивно-афективне (креативност и стваралачко мишљење и понашање2 (fus nota: 2 Ми сви посматрамо/доживљавамо појаве, људе и догађаје око себе. Често се наши доживљаји једне исте ствари међусобно разликују то јест ми гледамо исте ствари, али их не видимо на исти начин. Поглед/доживљај – то је једна од основних радњи којом дефинишемо свет око нас, радња која нас води ка интерпретацији тог света. Гледати значи успоставити један критички однос са светом, мислити га)како појединца, тако и групе) и практичне (појмови, модели, поступци, теоријске основе игре, литерарних, ликовних, музичких и сценских облика и сл.).
• Препознаје естетичке елементе у различитим контекстима као што су: уметничко стваралаштво, национална и светска природна и културна баштина, језичка култура у уметничком и у неуметничком домену (свакодневни говор у приватном и јавном животу, електронским и штампаним медијима, дизајну и другим видовима комуникације…), научно мишљење, друштвени односи, друштво и појаве у друштву.
• Показује позитиван однос према сопственој и култури других заједница, упознаје и разуме њихове вредности, повезује културну и природну баштину са историјским и географским контекстом и доприноси очувању природних и културних добара.
• Препознаје и развија сопствене стваралачке способности и креативност у свим уметничким и неуметничким пољима свог деловања.
• Употребљава основне појмове, схеме и правила који припадају теоријама уметничких грана које постоје у основном образовању.
• Показује осетљивост за еко-културу и културу свакодневног живљења и има критички однос према употреби и злоупотреби природе.

4) Комуникација
Ученик комуницира на сврсисходан и конструктиван начин у приватном, јавном, и образовном контексту. Прилагођава начин и средства комуникације карактеристикама ситуације. Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил комуникације специфичан за различите научне, техничке и уметничке дисциплине. У комуникацији уме да изрази мишљење, осећања и ставове и да представи своје циљеве на позитиван, конструктиван и аргументован начин поштујући и уважавајући другог. Критички процењује садржај и начин комуникације у различитим ситуацијама. Има развијену свест о значају конструктивне комуникације и активно доприноси неговању културе дијалога у заједницама којима припада.
• Познаје различитe обликe комуникације и њихове одлике (усмену и писану, невербалну, телефоном, путем интернета итд.).
• Уме јасно да се изрази усмено и писано, у складу са потребама и карактеристикама ситуације, поштујући ограничења у погледу дужине и намене.
• Уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност.
• Изражава своје ставове, мишљења, осећања, на позитиван, конструктиван и аргументован начин.
• Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил који је специфичан за различите дисциплине; кроз комуникацију негује културу изражавања и чува језички идентитет.
• Уме да саслуша излагање саговорника до краја и без упадица.

5) Одговоран однос према околини
Ученик стиче знања и развија свест о дејству људских активности на животну средину и природу; усваја ставове о неопходности очувања непосредне и шире околине и развија способности активног деловања ради очувања средине у школи, непосредној околини и породици.Познаје људске активности и начин на који оне могу да угрозе или унапреде околину, живи свет и природу у окружењу.Одговоран је према квалитету сопственог живота, што обухвата и однос према околини и однос према здрављу.Разуме сопствену одговорност и одговорност заједнице у изградњи личне и заједничке будућности, као и будућности наредних генерација.У области одрживог развоја – зна основне поставке одрживости, разуме принципе одрживог развоја и практикује активности које га подржавају.
• Уочава чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у широј околини и свакодневном животу; развија свест о положају човека у природи и његовој одговорности за стање животне средине и природе.
• Сагледава које активности (обрасци понашања), на личном нивоу, нивоу заједнице и глобалном нивоу, могу унапредити стање и квалитет животне средине и природе.
• Спознаје везу између квалитета животне средине и квалитета свог живота и разуме да се његова добробит и добробит заједнице и друштва огледа и у квалитету и одрживости његове околине.
• Практикује активности које подстичу одрживост, на пример штедња воде и енергије, разврставање отпада, рециклажа; повезује значај тих активности за свој будући живот, живот заједнице, као и живот будућих генерација.
• Активно се укључује у друштвене акције у школи и заједници које су усмерене ка заштити, обнови и унапређењу животне средине и ка одрживом развоју.
• Процењује и вреднује утицај својих навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада, и одређује какав утицај оне имају на животну средину, квалитет живота и здравља и одрживи развој.

6) Одговоран однос према здрављу
Ученик користи знања, вештине и усваја ставове ради очувања и унапређивања психофизичког здравља. Одговоран однос према здрављу укључује развијање свести о важности сопственог здравља и безбедности, знања о основним чиниоцима који утичу на здравље и практиковање здравих животних стилова. Својим понашањем, као појединац и део различитих група и заједница, промовише здравље, заштиту здравља и здраве стилове живота. Уочава опасности по здравље и доноси одлуке значајне за превенцију болести и очување здравља и укључује се у друштвене активности значајне за превенцију болести и очување здравља.
• Познаје улогу и значај воде и састојака намирница, примењује правила и принципе здраве исхране (редовност, важност доручка, умереност, разноврсност, начин прераде намирница) и зна последице неправилне исхране.
• Познаје основне карактеристике неких болести органа, принципе преноса заразних болести и шта их изазива и примењује мере превенције, личне хигијене и хигијене простора.
• Познаје могуће последице болести зависности насталих злоупотребом психоактивних супстанци укључујући и последице других облика болести зависности (нпр. интернет, клађење, дијете) и свестан је здравствених, породичних и социјалних последица сопственог избора.
• Разуме утицај природних појава и индустријских производа (фармацеутских, техничких, хемијских итд.) на здравље, чита декларације и упутства на производима, слуша савете стручњака и према њима поступа.
• Препознаје сигурносне и здравствене ризике у животу и раду, примењује мере заштите, предвиђа и избегава опасне ситуације, познаје начине пружања прве помоћи и својим понашањем промовише здравље и сигурност.
• Бира стил живота и навике имајући на уму добре стране и ризике тог избора. Разуме да је стил живота ствар личног избора и преузима одговорност за свој избор.

7) Предузимљивост и оријентација ка предузетништву
Ученик препознаје могућности у школи и заједници да идеју претвори у активност, покреће и спремно прихвата промене, преузима одговорност, показује иницијативу и јасну оријентацију ка остварењу циљева и постизању успеха. Ученик кроз образовање стиче свест о сопственим потенцијалима и интересовањима и бива оснажен да самостално доноси одлуке о изборима будућег образовања, занимања и професионалне оријентације. Реализује унапред осмишљене идеје и учествује у пројектима који се тичу школе и локалне заједнице. Ученик стиче знања о карактеристикама одређених послова и радних места, разуме свет рада и пословања из перспективе друштва и спреман је на волонтерски рад и покретање хуманитарних акција.
• Прилагођава се друштвеним и економским променама, усмерен је на развој нових вештина, које примењује у практичном раду; суочава са неизвесностима на иницијативан и предузимљив начин.
• Препознаје сопствене предности и своје могућности у односу на будуће образовање и професионалну оријентацију.
• Спреман је да учествује у самосталним и тимским пројектима; способан је да развије идеју, представи је, образложи и преговара у тиму о њеној реализацији; учествује у активностима са другима у оквиру своје тимске улоге.
• Мотивисан је и зна да истакне своје добре особине које су важне за обављање школских и радних задатака и користи CV и мотивационо писмо да опише своје компетенције, жеље и очекивања.
• Зна да постави реалне циљеве и на основу датих могућности уме да планира и проналази начине њиховог остваривања.

8) Рад с подацима и информацијама
Ученик разуме значај коришћења поузданих података и информација у процесу учења, њихову примену за рад, доношење одлука и свакодневни живот. Користи знања и вештине из различитих предмета да представи, прочита и протумачи податке користећи текст, бројеве, дијаграме и различите аудио-визуелне форме. Ученик користи и самостално проналази различите изворе информација и података, (библиотеке, медије, интернет, институције, личну комуникацију, итд.), критички разматра њихову поузданост и ваљаност, разврстава их и повезује релевантне информације из различитих извора.
• Зна да је за разумевање појава и догађаја и доношење компетентних одлука потребно имати релевантне и поуздане податке и разликује податак/ информацију од њиховог тумачења.
• Користи податке из различитих извора и начине добијања података и на основу тога процењује њихову поузданост и препознаје могуће грешке уз помоћ наставника.
• Користи информације у различитим симболичким модалитетима (табеларни, графички, текстуални приказ), чита, тумачи и примењује их, повезујући их са претходним знањем из различитих области.
• Селектује, обрађује наводећи извор и аутора, чува и презентује податке у различитим форматима, укључујући и ИКТ.
• Разликује јавне и приватне податке и користи основна правила чувања приватности података.

9) Решавање проблема
Ученик примењује знање из различитих предмета, искуство стечено изван школе, интелектуалне, емоционалне и социјалне способности у проналажењу одговора/решења у за њега новим ситуацијама које се јављају током учења, као и у свакодневном животу. Оспособљен је да у циљу решавања проблемских ситуација селективно и сврсисходно користи књиге и друге изворе информација, алате, помоћ наставника, ученика и других особа из школског и ваншколског окружења. Ученик је мотивисан да реши проблемску ситуацију, истрајава у решавању, проналази/осмишљава решење проблемских ситуација, процењује тачност решења и начин решавања.
• Препознаје проблем, рашчлањује проблемску ситуацију на делове и уочава везе и односе између њих у светлу претходно стечених знања у оквиру различитих предмета и ваншколског искуства.
• Планира стратегију решавања проблема (претпоставља решења, планира редослед активности, избор извора информација, средстава/опреме коју ће користити, са ким ће сарађивати, са ким ће се консултовати).
• Решава проблем према планираној стратегији примењујући знања и вештине стечене учењем различитих предмета и ваншколским искуством.
• Самостално или консултујући друге особе (вршњаке, наставнике, родитеље) преиспитује начин решавања проблема, алтернативне начине решавања, тачност и прецизност решења.
• Формулише објашњења и закључке на основу резултата до којих је дошао у раду, презентује их и дискутује са другим особама и преиспитује их у светлу добијених коментара. Стечена нова сазнања и вештине повезује у јединствену целину са претходним.
• Проверава применљивост решења у пракси и користи стечена знања и вештине у новим ситуацијама.

10) Сарадња
Ученик развија способност да у сарадњи са другима или да се као члан групе ангажује на заједничком решавању проблема или реализацији заједничких пројеката. Учествује у заједничким активностима на конструктиван, одговоран и креативан начин афирмишући дух међусобног поштовања, равноправности, солидарности и сарадње. Активно, аргументовано и конструктивно доприноси раду групе у свим фазама групног рада: формирање групе, формулисање заједничких циљева, усаглашавање у вези са правилима заједничког рада, формулисање оптималног начина за остварење заједничких циљева на основу критичког разматрања различитих предлога, подела улога и дужности, преузимање одговорности за одређене активности, надгледање заједничког рада и усклађивање постигнутих договора са новим искуствима и сазнањима до којих се долази током заједничког рада и сарадње. У процесу договарања уме да изрази своја осећања, уверења, ставове и предлоге. Подржава друге да изразе своје погледе, прихвата да су разлике у погледима предност групног рада и поштује друге који имају другачије погледе. У сарадњи са другима залаже се да се одлуке доносе заједнички на основу аргумената и прихваћених правила заједничког рада.
• Активно и конструктивно учествује у раду групе или пара.
• Поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи
• или пару.
• Доприноси решавању разлика у мишљењу и ставовима поштујући друге као равноправне чланове тима или групе.
• Одговорно и савесно извршава заједничке активности стављајући интересе групе изнад сопствених.
• Критички процењује свој рад и рад чланова групе, доприноси унапређивању рада групе и уме да представи резултате рада.

11) Дигитална компетенција
Ученик је способан да користи одређена средства из области информационо- комуникационих технологија (уређаје, софтверске производе и сервисе из области електронских комуникација) на одговоран и критички начин ради ефикасног испуњавања постављених циљева, задатака и сопствених потреба у свакодневном животу и образовању. Познаје основне карактеристике информационо- комуникационих технологија (у даљем тексту: ИКТ), односно њихов утицај и значај на живот и рад појединца и заједница. Уме да одабере одговарајуће ИКТ средство и да га користи на одговоран и креативан начин у свакодневним активностима (учење и креативан рад; сарадња; комуникација; решавање проблема; организација, обрада, размена и презентација информација). Приликом коришћења ИКТ-а свестан је ризика за сопствену и туђу сигурност и добробит, поштује приватност и одговорним поступањем штити себе и друге.
• Уме да претражује, критички анализира и систематизује информације у електронском облику користећи одговарајућа средства ИКТ-а.
• Уме да представи, оргaнизуje и обликује одређене информације користећи на ефикасан начин могућности ИКТ средства.
• Приликом решавања проблема уме да одабере средство ИКТ-а и да га користи на одговарајући начин. • Eфикaснo кoристи ИКТ зa кoмуникaциjу и сарадњу. • Препознаје предности, ризике и опасности по себе и друге и одговорно поступа при коришћењу ИКТ-а.

Ако желите подробније да се упознате са општим и специфичним предметним компетенцијама за свој предмет, са стандардима и исходима кликните ОВДЕ

***
Ako želite više, pročitajte u časopisu „Obrazovna tehnologija", broj 2 za 2017. godinu, str. 131-143. U biblioteci, naravno!

* Прва асоцијација на реч иновација /напредак/ развој јесте технологија. Заиста, у овој области су иновације највеће и револуционарне. Стога, неки наставници сматрају да, ако почну да користи неки од технолошких изума, самим тим уносе иновацију у наставу. Најстроже гледано технолошке иновације у класичној настави (разредно-часовни систем) су само иновације у области наставних средстава. Ако користимо неки образовни софтвер на часу тако што га путем рачунара и видео-бима приказујемо ученицима и коментаришемо, осим самог средства нисмо ништа друго променили.

* Овај пасус је извод из текста ''Иновације – захтев времена'', ако желите да га прочитате у целости кликните ОВДЕ

* ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИ НАСТАВЕ И ЊИХОВА ПРИМЕНА У НАСТАВИ УЧЕНИКА МЛАЂИХ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ клик

Ако имате дилему прочитајте

Уколико је ученик, из било ког разлога, у заостатку са усвајањем градива или се недовољно укључује у активности на редовним часовима, учитељ/наставникје обавезан да му организује часове допунске наставе. Трајање и број тих часова је ограничен само потребама ученика, а термини се утврђују договором учитеља/наставникаи ученика. Пракса показује да је потребан мали број индивидуалних часова да се нејасноће разјасне и ученик оспособи за несметано праћење градива.ДОПУНСКА НАСТАВА

Организује се уз редовну наставу за ученике који у редовној настави теже свладавају делове прописаног програма, па им је потребна допунска помоћ ради нормалног напредовања у редовној настави.
Циљ јој је надокнадити губитке у знању или вештинама, те тако оспособити ученика за успешно учење.
Средство педагошке интервенције у ситуацијама у којима се поступцима редовне наставе не могу постићи задовољавајући резултати једног или дела ученика.

РАЗЛОЗИ ПОСТОЈАЊА

Празнине које се показују у редовној настави онемогућују ученику даље напредовање, па се попуњавају повременом допунском наставом.
Проблеми ученика којима је потребна допунска настава веома су различити: психо-моторичке сметње, дуже изостајање са наставе, проблеми емотивне природе, неадекватни услови учења код куће,…
Допунска је настава потребна и ученицима који немају потребно самопоуздање или нису довољно мотивисани за рад.

ОРГАНИЗАЦИЈА

Организује се према потреби, а колико ће трајати и који ће ученици бити укључени варира током године.
Ученик може бити укључен у допунску наставу једнократно, кроз даљи временски период или повремено.
Програм редовне наставе уједно је и програм допунске.

САРАДЊА УЧИТЕЉА / НАСТАВНИКА

За квалитетну организацију допунске наставе препоручена је и сарадња учитеља / наставника истих разреда, на начин да осмисле заједничке приступе проблемима. Тиме се омогућује да се одређени учитељ/наставник концентрише на децу са сличним потешкоћама (из више разреда), да се преносе позитивна искуства и друго.

ПРИПРЕМА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ

Идентификација ученика којима је помоћ потребна и постављање дијагнозе (поближе испитивање ученикових потешкоћа и тражење узрока њихове појаве).
Идентификација садржаја које ученик није усвојио.
Израда програма за сваког ученика укљученог у допунску наставу у писменој форми.
Праћење и контролисање даљег учениковог напретка у допунској и редовној настави

РЕАЛИЗАЦИЈА

Уколико постоји више ученика с истим проблемима потребно је поново објаснити дати садржај.
Примери у којима се примењује учени садржаји морају бити пажљиво одабрани.
Што више користити очигледна средства и помагала, те обективну реалност.
Ако је потребно, тумачити и градиво претходних разреда.
Осигурати довољно времена за вежбање и понављање.

ЧАС ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ

Сваки час допунске наставе мора бити максимално организован, што значи да за сваког ученика (или групу ученика) треба одредити циљеве и задатке, садржај по етапама, одабрати одговарајуће методе и облике рада, наставна средства и слично.
Главни облик рада у допунској настави је индивидуални рад ученика, што не значи да се по потреби неће користити и други облици рада.

ПОГРЕШНИ ПРИСТУП

Често се догађа да учитељи/наставници допунску наставу претварају у механички продужетак редовне наставе ("неће му шкодити још вежбања и понављања“), па допунска настава постаје додатни простор за вежбање истих садржаја као у редовној настави.
Честа појава је да учитељ ученику појашњава садржаје на истим примерима и на исти начин као што је то радио у редовној настави. Уколико ученик први пут није успео свладати градиво на тај начин, велика је вероватноћа да то неће успети ни у поновљеном покушају.

УКЉУЧИВАЊЕ РОДИТЕЉА

Неуспех ученика у настави успешно се може сузбијати само перманентним и систематичним надокнађивањем дефицита.
Укљученост родитеља у учениково образовање битан је чинилац учениковог успеха и напредовања.
Пожељно је укључити и родитеље у допунски рад с дететом, на начин да се родитељу дају тачна упутства шта и на који начин да са дететом ради код куће.

ШТА МОЖЕ РОДИТЕЉ?

Помоћи детету око домаћег задатка, што не значи решити је уместо њих, већ му помоћи постављањем питања која воде до решења.
Помоћи детету да изгради самопоуздање, охрабрити његово мишљење и комуникацију. Изузетно је важно да родитељ буде заинтересован за дететове резултате и да с њиме разговара о томе шта је у школи радио и научио
Помоћи детету да створи позитиван однос према одређеном предмету, јер родитељски ставови утичу на важност коју ће ученик придавати учењу одређеног предмета. Стога је важно да родитељ не користи изјаве, ако му није ишла нпр. математика попут "ни мени није ишла", "нисам волео математику", "математика је тешка", и сл.
Помоћи детету да се организује, на начин да му се осигура место за учење, да су му сви потребни материјали при руци. Подстицати децу да раде редовно и да посао обаве на време.

Ако желите добро да обављате овај сегмент свог свакодневног рада са ученицима и да вам оцењивање буде у служби учења прочитајте:

* Ако желите да се упознате са Правилником о оцењивању у основном образовању клилните ОВДЕ

ИЗБОР НАСТАВНИХ МЕТОДА

      Теорија и пракса наставе указује на постојање и примену великог броја различитих наставних метода. Поставља се, дакле, питање избора наставних метода.
     Избор наставних метода обавља се на основу неколико мерила. Приликом избора наставних метода треба водити рачуна о следећа четири критеријума:
     1. општем циљу васпитања и образовања;
     2. дидактичком циљу наставног часа;
     3. природи, садржају и специфичности наставне материје;
     4. узрасним особеностима ученика.

     Сматрамо да би овим критеријумима требало додати и следећа два:

      * величину, обим разреда и
      * стручну припремљеност и личност наставника.

     1. Овај критеријум је одавно познат: од тога каквог ученика желимо да формирамо, образујемо, зависи и како ћемо то учинити. У зависности да ли се жели формирање догматских или складно развијених слободних личности примењују се различите врсте и групе метода. Познато је да су за васпитање догматског менталитета, који подразумева послушност, покорност, навикавање на слепу дисциплину, првенствено примењиване вербално-катихетичке методе. Ако је, пак, општи циљ васпитање складно развијене личности, креативне, критичне, онда је неопходно одабрати читав низ метода које подстичу самосталност, радозналост, способност прилагођавања, спретног међусобног комуницирања, поступке трагања. Општи циљ васпитања и образовања одређује, дакле, општи приступ, карактер и оријентацију при одабирању одређених наставних метода

      2. Избор наставних метода зависи и од дидактичког циља часа:

ако се ради о запамћивању новог градива, примењују се методе показивања, излагања, описивања, приповедања, предавања и др.
ако је, пак, у питању осмишљавање и продубљивање наставних садржаја, онда наставник користи дискусију, рад са књигом, методе засноване на самосталном раду појединаца или група.
ако је дидактички циљ поучавање у неким практичним знањима, вештинама, проверавању, наставник се одлучује за примену метода практичних активности или лабораторијског рада. Када наставник жели да установи степен усвојености знања или вештина, онда одабира методе којима ће успешно и објективно моћи да оствари овај задатак.

3. Наставни предмети садрже низ специфичности које произлазе из њиховог садржаја. Због тога приликом избора наставних метода мора се водити рачуна и о специфичностима наставног градива. Али и у оквиру једне наставне дисциплине постоје различити садржаји и проблеми, који намећу примену различитих наставних метода и поступака. Према томе, избор наставних метода зависи како од карактера наставних предмета, тако и од карактера и специфичности појединих његових делова. Тако, на пример, највећи део градива у настави биологије захтева примену метода посматрања, показивања и самосталног практичног рада. Хемија као наставни предмет намеће методе показивања, лабораторијске методе, методе практичног вежбања. Настава матерњег и страних језика траже примену различитих вербалних метода: усменог излагања, дискусије, рада на тексту. Ваља нагласити да само овакав избор не би био довољан зато што у раду са ученицима, без обзира о којој наставној материји се ради, треба примењивати и методе које су у складу са циљевима васпитања, дидактичким задацима и др.

       4. Начин рада наставника и примена различитих наставних метода зависе и од узраста ученика, опште зрелости и знања којима они располажу. Имајући то на уму, при избору наставних метода мора се водити рачуна и о томе да код младих ученика преовладава конкретно мишљење (до 11. године), а код старијих претежно апстрактно. Због тога се у раду са млађим ученицима чешће користе методе показивања, причања, практичних радова, излети и сл. Такође треба имати у виду особености пажње на овом узрасту. Будући да млађи ученици још нису кадри да се дуже концентришу, чак ни током једног часа, треба избегавати примену само једне методе и примењивати више њих, комбиновати их и варирати, како би се обезбедила пажња и активан однос ученика током целог часа. Код старијих ученика, који су зрелији и располажу обимнијим знањима, па су зато у стању да прате дужа излагања, значајнију улогу имају методе предавања, као што су дискусија, лабораторијски рад, методе рада са књигом, проблемска настава.

      5. При избору наставних метода важан је и број ученика у одељењу. Иако постоје нормативи у погледу броја ученика у разреду, због разних разлога они нису увек и оствариви. Различите околности утичу да наставник може да ради са малим бројем ученика (20-25), а дешава се да ради и са великим бројем (40 па и више) ученика једног разреда или, пак, комбинованог разреда,- што наставни рад чини још сложенијим. Одељења са малим бројем ученика пружају веће могућности за развијање способности у решавању проблема, развијању ставова, групног духа, вештине комуницирања. У малим одељењима (до 25 ученика) посебно долазе до изражаја дебате, дискусије, учење посматрањем, различити облици индивидуалног или индивидуализованог наставног рада. Разреди са већим бројем ученика ефикаснији су за држање лекција (предавања). Осим тога, нека истраживања су показала да мања одељења (групе) више одговарају ученицима који су социјабилни и којима више одговара рад у мањим групама.

       6. Тешко је очекивати да један наставник може подједнако успешно да примењује све наставне методе. Познато је да су неки наставници спретнији у примени вербалних метода, други у вођењу разговора и дискусија са ученицима, трећи у коришћењу практичних метода. Међутим, успешан наставни рад не може се заснивати само на одређеним способностима наставника ма колико оне биле успешне у својој реализацији. Због тога наставници не могу да користе само методе и поступке у којима долазе до изражаја њихове посебне склоности и способности и којима су они успешно овладали. Будући да је рад наставника веома сложен, да ваља реализовати различите циљеве и задатке, они морају бити оспособљени за такав рад и морају се непрестано развијати и усавршавати у својој педагошкој пракси. Наставне методе морају одговарати захтевима образовања и васпитања у ширем поимању, што управо говори о њиховој различитости, а не једностраности.

Упознајте се са наставним методама и њиховом класификацијом различитих педагога и методичара. Кликните ОВДЕ

Преузето: Дидактика‎ > ‎05. Наставне методе‎ > ‎5.2. Класификација наставних метода

***

Разлика између угледних и огледних часова

Угледни час
Угледни часови су по својој основној шеми и организацији структурирани на уобичајени начин, али на једном вишем и квалитетнијем нивоу. У њима ништа није потпуно ново и непознато, али је припремљено и реализовано на узоран начин, тј. за углед другима и може да послужи за пример.
Угледно предавање је наставни рад који пре свега изводе наставници ментори у школи – Вежбаоници за студенте наставничког смера, као и остали наставници у склопу програма стручног усавршавања наставника, а посебно почетника – стажиста, ради практичне демонстрације извођења наставе, што треба да послужи као узор, углед и модел за рад.

       Огледни час
      Часови који имају изразито иновативну ноту. Они на сасвим нови и до сада неуобичајени начин презентирају неку наставну јединицу. Ради се, дакле о ОГЛЕДУ (покушају), који може, а не мора да буде образац за будуће понашање наставника.
      Огледни наставни час је посебно припремљено предавање за наставничке кандидате или наставнике почетнике које држе најбољи и најискуснији наставници. Циљ огледног часа је да се прикаже најцелисходнија организација рада на часу, могућности примене различитих облика, метода и поступака коришћења савремених наставних средстава и др.

Организација отворених (огледних и угледних) часова
Ови часови се могу организовати на нивоу предметне и разредне наставе, као и у оквиру једне струке. Међутим, препоручује се да се такви часови изводе на тему која би могла бити интересантна за све наставнике или већину њих. То су:

                               – интерактивне методе у учионици,
       – формативно оцењивање,
       – индивидуална подршка ученицима,
       – коришћење ICT  у настави итд.

Пауза!

Одморите се мало па погледајте GooGle Reviju

Кад отворите презентацију покрените је кликом на иконици Slide Show, доле десно, трећа по реду. (...не за свакога).

ПО ДРУГИ ПУТ НАЈБОЉИ

Друштво физичара Србије, издавачка кућа ''Klett'' и часопис ''Млади физичар'' по други пут наградили су ДИПЛОМАМА и књигама ученике наше школе и наставника физике, Станојла Станојевића, за највише тачно решених задатака из физике из часописа ''Млади физичар'' у школској 2015/2016. години. Награду је добила и школа у извесној опреми за кабинет физике.

Награде су уручене на свечаној седници Друштва одржаној у Прес центру УНС-а у Београду 13. октобра ове године.

Овој седници су присуствовали: директор наше школе, наставник физике и награђени ученици. Награђени су следећи ученици: Милица Живојиновић, Ана Стевановић, Димитрије Димитријевић, Анђела Антић, Гордана Стошић и Десимир Ранђеловић.

Честитамо награђенима!

На наградни конкурс „Дигитални час“ расписан у новембру школске 2015/16. године од стране Министарства трговине, туризма и телекомуникација у конкуренцији 383 радова, наш наставник математике, Сашко Николић, освојио је ПРВУ НАГРАДУ.

Тема његовог рада на овом престижном конкурсу је била „Дигитално оцењивање“, где је објаснио на који начин он примењује ИКТ у настави. Коришћењем MOODLE платформе ученици не само да могу да уче лекције из одређених области, већ могу и да решавају тестове и имају увид у резултате свог рада, да виде своје грешке, своје слабости, а и своје јаке стране. Осим тога на занимљив начин кроз програм KAHOOT, подстиче такмичарски дух, где преко видео бима, након сваког одговореног питања, ученици виде тренутну ранг листу. Ту је и on-line вежбање путем програма THATQUIZ.

Наставник напомиње да овакав вид рада са децом није у сврху оцењивања, већ само вежбања и подизања квалитета знања из математике. Сашко напомиње да има пуну подршку директора школе Драгана и свих колега.

Гарднерова теорија вишеструке интелигенције: Које врсте интелигенција поседујете?

Када чујете реч ''интелигенција'', вероватно одмах помислите на тестирање нивоа IQ-а. Интелигенција се углавном описује као интелектуални потенцијал, нешто са чиме сте рођени, што може бити мерљиво и не може бити променљиво. Ипак, почев од психолога Хауарда Гарднера, који је у модерну психологију увео концепт Теорије вишеструке интелигенције, све више његових колега се слаже са ставом да треба превазићи традиционална схватања да постоји само једна интелигенција и један ниво IQ-а, те да је овај начин размишљања превише ограничавајућ.
Ову теорију, Гарднер је први пут изложио у својој књизи Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences (1983), где је указао на то да сви људи имају различите врсте интелигенција. Не постоји једна, општа. Амерички психолог их је издвојио осам, и предложио је девету као могућу, а интелигенцију дефинише као способност за решавање проблема и стварање производа који се цене у једном или више културних оквира.

Погледајте врсте интелигенција према Гарднеру кликом на следећи наслов :

Финалисти другог круга дописне математичке олимпијаде:

     Катарина Тодоровић VI/1.
     Анђела Петковић VI/1.
     Гордана Стошић VI/1.
     Десимир Ранђеловић VI/2.
     Сара Стевановић VI/2.

И ове школске године, трећи пут заредом, ученици наше школе су награђени дипломама и књигама, јер су у часопису ''Млади физичар'' чији је покровитељ Друштво физичара Србије, тачно решили задатке и доставили Друштву физичара.

Честитамо ученицима и наставнику на успеху.

На традиционалном београдском фестивалу писаца за децу под називом ''Витезово пролеће'' учествовали су и ученици наше школе: Софија Димитријевић, ученица 3/2. разреда, Андреа Катанић, 3/2. и Емилија Ђорђевић, ученица првог разреда из издвојеног одељења у Житорађу.

Ученици наше школе редовно шаљу ликовне радове часопису ''Витез''. Ове године објављени су радови поменутих ученица, које су на свечаном фестивалу оджаном у Београду у Сава центру 17. маја 2015. године са учитељицом Љиљаном Поповић присуствовале додели награда. Ученице су награђене књигом и дипломом. Честитамо!

Ако желите да се упознате са уџбеницима за школску 2015/2016. годину које ће користити ученици наше школе кликните ОВДЕ

Уџбеник за предмет Музичка култура за трећи разред користиће се од издавача ''Завод за уџбенике Београд'', а не ''Едука''

Тако су са својом учитељицом, Љиљаном Поповић, припремили и родитељима приказали приредбу поводом завтшетка првог полугођа и новогодишњих празника. Била су то два драмска комада: "Грудве'' и ''Весела новогодишња приредба''. Родитељи су били веома задовољни.

Друштво физичара Србије, издавачка кућа ''Klett'' и часопис ''Млади физичар'' доделили су ДИПЛОМУ наставнику физике наше школе, Станојлу Станојевићу за успех ученика постигнут у решавању задатака из часописа ''Млади физичар'' у школској 2013/2014. години.

Ово су будући олимпијци - добитници неке од награда за ову школску годину

За доделу дипломе заслужни су ученици: Милица Живојиновић, Ана Стевановић, Димитрије Младеновић, Димитрије Димитријевић, Властимир Здравковић, Ђорђе Стевановић и Лазар Радисављевић.

Ученици шестог и седмог разреда наше школе: Анђела Рашић, Милица Јовановић, Тања Алексић, Филип Љубисављевић, Немања Стојановић и Андрија Тасић са предметним наставником физике Станојлом Станојевићем учествовали су у решавању конкурсних задатака објављених у часопису ''Млади физичар'' који издаје ИК Klett Београд, а под покровитељством Друштва физичара Србије.

Наши ученици су послали највећи број тачно решених задатака и освојили главну награду – ЛАП-ТОП РАЧУНАР. За овај успех добили су и ДИПЛОМУ.

Награда је уручена наставнику Станојлу дана 13. новембра 2013. године на уприличеној свечаности на Физичком факултету у Београду.